meni

Božić - najradosniji hrišćanski praznik

 

Pravoslavni vernici rođenje Isusa Hrista, odnosno Božić obeležavaju 7. januara i ovaj veliki hrišćanski praznik proslavljaju tri dana.

Ovo je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva, a tog datuma, na božićno jutro pre svitanja, oglašavaju se zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuju dolazak Božića i praznično slavlje.

 

Najvažniji običaji koji ga prate su paljenje Badnjaka tokom Badnje večeri, pravljenje i lomljenje česnice, pečenica i božićna poseta položajnika.

Prema običajima, ovog dana se oblači najsvečanije odelo, a potom se odlazi u crkvu na božićnu liturgiju. Kako je i danas uobičajeno, ljudi se pozdravljaju ili čestitaju jedni drugima pozdravom: ’’Hristos se rodi’’ i otpozdravljaju rečima ’’Vaistinu se rodi’’, a po crkvenom običaju tako bi trebalo da se pozdravlja sve do Bogojavljenja.

 

U brojnim podnebljima prisutni su običaji koji su se zdražali samo na tim teritorijama, ali ono što svugde tradicija nalaže je da tog dana porodica, odnosno bližnji, budu zajedno, okupljeni u jednom domu.

Takođe, veruje se i da se na Božić ne valja šišati ili brijati kako se ne bi ’’seklo zdravlje’’.

BADNJI DAN I BADNJE VEČE

 

Na ovaj dan, a pre samog Božića, najmlađi i najstariji muškarac su pre zore odlazili u šumu po Badnjak. Obično se za to bira cer koji mora biti okrenut ka istoku. On po tradiciji treba da se iseče iz tri udarca tokom čega se izgovara molitva za zdravlje i sreću.

Iver koji pri prvom udarcu otpadne se kasnije čuva u domu, jer po verovanju, porodici donosi blagostanje i mir.

 

Domaćin kasnije odnosi Badnjak do kuće i to na desnom ramenu, ali ga unutra unosi tek uveče,

kada se i pali, dok ženski deo porodice priprema božićnu trpezu za sutrašnji ručak.

 

Danas se često kupuje nekoliko hrastovih grančica koje se u kući simbolično upale, poput starog običaja paljenja badnjaka na ognjištu.

PEČENICA

 

Muški članovi porodice tokom Badnje večeri sa Badnjakom unose i pečenicu, koja je najčešće pečeno prase na ražnju ili jagnje, ali nikako živina jer je po starim običajima ona simbol nazadovanja.

Domaćica prosipa kukuruz, pšenicu ili zob po kući koji takođe simbolišu prosperitet.

POLOŽAJNIK

 

Na Božić, u svaki dom prvi bi trebao da uđe poseban muški gost i to desnom nogom. Ponekad se domaćin dogovori sa prijateljem ili članom familije, a ponekad je položajnik i bilo koji slučajni posetilac.

 

Položajnik ukućane pozdravlja uobičajenim božičnim pozdravom. Stari običaj se još ponegde zadražao: položajnik uzima granu Badnjaka i proverava vatru na ognjištu (danas se to čini više simbolično kod šporeta ili peći), govoreći ’’Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i veselja’’, a potom položajnik nabraja dalje svoje želje za tu porodicu.

 

Nakon toga, njega domaćica daruje prikladnim poklonima.

ČESNICA

 

Tradicionalnu pogaču zamešenu od brašna, vode i masti, ali bez kvasca mesi najstarija domaćica i ubacuje novčić, dok gore stavlja grančicu Badnjaka.

 

Česnica se za vreme božićnog ručka okreće poput slavskog kolača i zatim lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Veruje se da će onaj ko u ovoj pogači pronađe kovanicu, imati zdravlja, sreće i novca.

 

 

Pre Božićnog ručka, običaj je da se kuća okadi, kao i ikone i svi prisutni. Domaćin pali sveću, nakon čega sledi molitva i lomljenje česnice. Tek tada ukućani jedni drugima čestitaju Božić, potom sedaju za sto, kada i započinje zajednički porodični, božićni ručak.