meni

Najveća srpska slava: Nikoljdan

Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, srpske porodice čija je ovo slava proslaviće u utorak, 19. decembra.
Kako je ovaj datum u vreme velikog božićnog posta, vernici za slavu pripremaju isključivo ribu i samo posnu hranu na trpezi, uz neizostavnu slavsku sveću, kako običaji i nalažu. Na ovaj dan, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Prema broju onih koji obeležavaju ovaj dan, slava Sveti Nikola je bez premca, a osim toga, ovo je i hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve, jer je svetitelju posvećen veliki broj crkava pod njenom jurisdikcijom.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma, te se prema starom kalendaru obeležava 6. decembra, odnosno, 19. decembra po novom, na sam dan kada je 343. godine svetitelj preminuo. Na njegov grob tokom više stotina godina, dolazili su hrišćani i dovodili bolesnike. Među njima bili su i Stari Sloveni te se upravo zato veruje da još od tada datira veliko poštovanje Srba prema svetitelju.

Verovanja

Pravoslavni vernici Svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru koji pobeđuje zlo u svetu, baš kako i samo njegovo ime govori – narodni pobeditelj.
Prema hrišćanskom verovanju, on je zaštitnik putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Moreplovci su ga često pozivali kada se nađu u opasnim situacijama, a na sam dan Svetog Nikole sve lađe su bacale sidra i mirovale, odajući mu tako slavu.
I danas se uoči ovog praznika često zaustavljaju lađe, a mornari mu se pomole i tek onda nastavljaju put.

On je, kako se veruje, čudotvorac, jer iz njegovih moštiju izbija miro kojim se leče bolesnici, a svakom ko mu se obrati za pomoć zbog nemoći ili patnje, pružiće pomoć. Slepima će vratiti vid, gluvima sluh, a hromi će opet prohodati, ukoliko mu se mole.
Sveti Nikola je svoj duhovni život započeo u manastiru Novi Sion gde se i zamonašio, a neko vreme bio je sveštenik u rodnom gradu. Kako govori predanje bio je vođen čudesnim glasom kada je krenuo u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, a samom svojom pojavom donosio je utehu, mir i dobru volju među ljude, te su ga još za život smatrali svetiteljem.

Na izvestan način, Sveti Nikola se obeležava i 22. maja radi sećanja na dan kada su njegove mošti, davne 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tadašnji pravoslavni Bari u Italiji. To mesto je vrlo brzo postalo stecište hodočasnika. 

Zanimljivo je da je upravo ovom hramu, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i okitio ga srebrom, jer mu je, kako je verovao, upravo Sveti Nikola povratio vid.

Drugi hrišćanski običaji

Među katolicima u brojnim zemljama Evrope, posebno u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, a u našem regionu u Sloveniji i Hrvatskoj, takođe se praznuje Sveti Nikola i to kao dečji prazinik, te im se na taj dan donose pokloni.
Smatra se da je običaj po kome se tada najmlađima u cipele krišom ostavljaju darovi (običaj koji se vezuje i za Božić Batu) potekao baš odatle što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno.
Ovaj je svetitelj poznat i kao zaštitnik Grada Amsterdama, Rusije i Grčke, u čijem se folkloru i opisuje kao „gospodar mora’’.